У Спомен библиотеци у Пригревици, у организацији Народне библиотеке „Миодраг Борисављевић“ Апатин, уприличена је Изложба вребачких календара и старих докумената друштва.
Изложбу су припремили Жељко Наранчић и Никола Цетина, аутори и кустоси. Отварању Изложбе присуствовао је велики број Пригревчана и гостију.
Директорка библиотеке Сања Шијан, поздравила је све присутне и изразила задовољство у име Народне библиотеке и у своје лично име, што постоје друштва која се баве културним радом, очувањем националног идентитета и традиције, која делују на територији Републике Хрватске, па и шире и што су отворена према свим националним, религијским и расним заједницама.
Један од аутора и кустоса Жељко Наранчић, отворио је изложбу, те поздравивши присутне рекао нешто више о самој Изложби која има своје корене у догађајима, активностима и ентузијазму појединаца у протеклих 15-ак година, а која је почела добијати своје обрисе од тренутка обнове рада Српске народне читаонице и књижнице у Врепцу 2017. године, за коју имају поуздан документ да је постојала 1929. као и писани траг, који још истражују, у новинама „Народно јединство“ бр. 6 из 1921. о одузетим књигама „читаонице у Врепцу“ 1914. од стране аустроугарских власти, да је Читаоница била основана и активна 1914. године, а врло вероватно и раније. Потом се осврнуо на наслеђе Врепчана, велико духовно богатство записано у историјским документима. Вребац је дао велики број значајних, познатих и заслужних људи, остварених у култури и уметности, друштвеним, политичким, техничким, правним и привредним подручјима, медицини и образовању.
О изложби је говорио и Никола Цетина, који је присутне упознао са изложбеним експонатима, вребачким календарима за 2024. и 2025. годину, те изабраним документима Друштва и новинским чланцима из раног 20. века. Посебно се осврнуо на два експоната: сачуване фрагменте гранитне натписне плоче Вребачке школе уништене 1995. г. и поклон Ђуре Ћурчића Браце, који је Друштву поклонио вриједне слике – портрет Исе Богдановића, Вребачке школе и Вребачке цркве, аутора Славка Андроића, академског сликара.
