Милан Обрадовић, доктор експерименталне физике, радио је као истраживач у водећим светским лабораторијама. Ипак, одлучио је да се врати у Србију. Данас живи у околини Ваљева, отац је осморо деце, предаје физику у средњој школи у Лајковцу, свира неколико инструмената и држи предавања о демографским изазовима, такозваној „белој куги“, као и о погубном утицају савремених технологија на друштво.
Под утицајем нових технологија и мобилних телефона, српски језик све чешће преузима стране речи, нарочито англицизме. Од њих се не можемо у потпуности одбранити, али можемо боље упознати сопствени језик и развити свест о његовом богатству. Управо о томе говори књига Пречник страним речима и изразима.
Полазећи од идеје да језик не стварају лингвисти, већ сви који га говоре, аутор позива сваког појединца – без обзира на то да ли је језички стручњак, уметник, научник или занатлија – да се позабави језиком на свој начин.
Посебну живост књизи даје разговор о понуђеним језичким решењима који воде двојица пријатеља, Ранко и Бранко, чиме овај речник постаје другачији од свих досадашњих.
„Тридесет година сигурно постоји јаз између науке о језику и технологије, и ту наизглед неспојивост пожелео је Пречник и његови јунаци да споје и да покажу да језик не треба да препустимо будућности, него да га морамо волети, неговати и предати као дар следећем нараштају“, поручио је аутор.
Пречник страним речима и изразима доноси и нове речи настале у духу српског и сродних словенских језика – тако је лаптоп „крилник“, а телевизија „видиште“. Истовремено, аутор није строги језички чистунац: сматра да у језику треба да остану туђице које су се одавно одомаћиле, попут речи датум, школа, библиотека или утопија.
О књизи је говорила и др Ружица Левушкана, виши научни сарадник у Институту за српски језик САНУ, истичући да је ово лексикографско остварење изузетно оригинално и да представља сведочанство могућности српског језика – не само онога што може данас, већ и онога што је некада могао, а што је помало заборављено.
