У „Спомен библиотеци“ у Пригревици одржано је књижевно вече са књижевницом Славицом Срдић, које је протекло у знаку књижевности, сећања, завичаја и дубоких емоција.
Пред бројном публиком, Славица Срдић представила је своју књижевну трилогију „Непребол“, „Завештање“ и „Расејање“, говорећи о темама које прожимају њено стваралаштво – породичним коренима, судбинама људи, завичају, наслеђу и трајању сећања. Посебан осврт посвећен је њеној последњој књизи „Расејање“, кроз коју је публика имала прилику да се ближе упозна са књижевним светом ауторке и причама које чувају дух једног времена и народа.
О ауторки, Лици, историјском контексту, књижевној тежини њених дела и појединачним људским судбинама говорио је Предраг Ракић, приближивши публици шири историјски и завичајни оквир из којег израста Славичино стваралаштво.
Посебно емотиван тренутак вечери било је обраћање Славичине ћерке, Мије Погрмиловић, која је евоцирала снажна сећања на избегличке дане и живот у подрумским просторијама. Говорила је о одрастању у једној соби, са заједничким купатилом и без сунчеве светлости, али и о простору који је, упркос свим тешкоћама, зрачио љубављу, заједништвом и достојанством. Њено лично сведочење подсетило је присутне да се историја не чува само у књигама и документима већ и у породичним успоменама, искуствима и сећањима која се преносе са генерације на генерацију.
Представљајући своје дело, Славица Срдић истакла је да је књига настала из дубоке потребе да се одужи свом народу и сачува га од заборава у времену које неумитно брише трагове.
„Вечерас ћемо заједно одати спомен једном народу, крајишком народу, мом народу, који је расељен заувијек неповратно по цијелом свијету. Све што сам до сада писала, писала сам о њима, њиховим судбинама, а вјерујте ми углавном су биле горке и тешке… Књига Расејање је збир животних прича из расејаног народа, саме корице показују мапу и ове стрелице у ствари показују путеве куда смо све отишли, а има нас свугде по свијету“, истакла је Срдићева.
Ове речи најбоље су осликале суштину њеног књижевног рада – потребу да се сачувају од заборава људи, њихове судбине, страдања, сеобе и све оно што чини идентитет једног народа.
Вече је додатно обогатила женска певачка група „Огњиште“ КУД-а „Дунав“, чије су чланице, одевене у традиционалне народне ношње, извођењем личких песама унеле посебну топлину и аутентичност, подсећајући на богатство завичајне музичке баштине и важност њеног очувања.
Ово књижевно вече било је више од сусрета са књигом. Било је то вече посвећено коренима, припадности, породичном наслеђу и успоменама које повезују генерације. Вече у којем су се књижевност, лична сведочења и песма сусрели у заједничкој поруци да заборав не сме бити последња реч. Јер, завичај није само место из којег потичемо, већ и оно што носимо у себи, где год да нас живот одведе.
Народна библиотека „Миодраг Борисављевић“ Апатин захваљује се Славици Срдић, Мији Погрмиловић, Предрагу Ракићу, чланицама групе „Огњиште“ и свим посетиоцима који су својим присуством допринели да ово вече буде испуњено лепотом писане и изговорене речи, песме, сећања и заједништва.
