Проф. др Михајло Пантић, на књижевној сцени Србије, појавио се 70-тих година прошлог века. На Филолошком факултету у Београду, студенте упознаје са историјом српскекњижевности, приповедачком поетиком српске књижевности XIX и XX века, а подучава их и креативном писању. Аутор је десетина студија, огледа и критичких текстова, а предани је и антологичар.
Ове вечери упознали смо Михајла Пантића као приповедача.
Добитник је најзначајнијих књижевних награда, како за појединачне књиге прича, тако и целокупан стваралачки опус. Његове приче преведене су на двадесетак језика и уврштене у антологије, у Србији и свету. Благоглагољиви приповедач говорио је о разлозима због којих се латио пера и определио за приповетку, стваралачким импулсима, читању као “добром менталном антиоксидансу“, судбини и опстанку књиге…
Чули смо и три кратке приче, које су илустровале Пантићево приповедачко умеће.
